Оснивање села Умин Дол


Умин Дол је добио име према земљи Уми, која је могла да се нађе у близини. Ова земља је била погодна за прање одеће. У атару Умин Дола прво насеље је основано 1908 године. У њему су живели мухаџири из Босне. То су били исељеници (избеглице) из Босне муслиманске вероисповести. Тај стар Умин Дол, како се данас назива се налазио 1,5 километра југоисточно од данашњег села. Током Првог балканског рата 1912 година и ослобођењем ових крајева и Мадеконије од турске власти ово становништво повлачи се са турском војском. До 1921 године атар је био простран пашњак за околна села.

Наредних година одлуком Владе Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (СХС) почиње насељавање новоослобођених крајева у Старој Србији и Македонији. Први досељеници су дошли из Лике а насељавање је завршено 1928 године. Први досељеник је био Радован Поповић који се доселио из Лике. Укупно је насељено 65 домаћинства и то из следећих крајева: Лика - 24 домаћинства, Славонија - 5, Херцеговина - 3, Босна - 5, Црна Гора - 3, Пирот - 4, Централна Србија - 8, Горња Пчиња - 9, други крајеви Македоније - 4. Насељавана су сиромашнија домаћинства из планинских крајева слабог имовинскох стања. Додељена им је земља која је припадала сеоској утрини. Живот ових људи је био јако тежак. Требало је да се обради земља која им је била додељеа без довољно пољопривредних алатки. Приноси су били мали, а гладна уста у породици многобројна.

Прослава

Године су пролазиле, а становништво Умин Дола је живело у слози и хармонији са суседним селима. Суочавање са тешким животним проблемима и сиромаштија су били главан разлог који су придоносили за то. Само су на тај начин људи могли да изађу као победници у животној борби. Досељеници су донели разна искуства из својих крајева у обради земље, тако да су рало заменили плугом, кукуруз нису сејали већ садили у редовима, уместо пшенице осатке сејала се мурејка која је давала веће приносе. Са почетком Другог светског рата , 1941 године Бугари су уз помоћ домаћих бугарофилима протерали 55 домаћинства. После рата 1946 године мали део ових домаћинства се вратило на своја огњишта у Умин Дол, а већи део је остао расејан по Србији. У празним кућама усељени су избеглице са Косова и то у периоду 1941 и 1942 године. Са аграрном реформом 1946 године насељена су 13 домаћинства из околине Криве Паланке.

Школа

Прва четворогодишња школа у Умин Долу је отворена 1924 године, а први учитељ је био Стево Рмбалија. Ђаци су учили у приватним кућама Вељка Дутиновића и Милана Будисављевића. Изградња школе је почела 1927 године, кад је за учитеља дошао Драгутин Мартиновић по пореклу Црногорац. Он је остао све до 1941 године када је протеран од стране бугарских окупатора. Школа је завршена и освећена 1929 године. И за време бугарске окупацие школа је продужила да ради с тиме што су учитељи долазили из Бугарије. Од 1946 године настава се изводи на српском језику. У наредних неколико година повећава се број ђака, а од 1961 године четворогодишња школа прераста у осмогодишњу. После ослобођења први учитељ је био Стојко Атанасовски, а после њега као учитељи су радили Боривоје Ристић, Тодос, Угљеша, Васка Томић Гребенарова, Живојин Крстић и друге.

После Другог светског рата Умин Дол се развија у модерно урбанистичко насеље са развијеном пољопривредним производњом и постаје пример осталим сеоским срединама у околини. 1947 године формира се земјоделска задруга Слога која успешно ради шесдесетак година. Много становника Умин Дола и околних места се запосљавају у овој задрузи. Ипак Слога није успела да се супростави великих потешкоћа наметнута као резултат нехих друштвено политичких дешавања и сада је под стечају. Битно је поменути да из Умин Дола потиче велики број дипломираних професора, инжињера, економиста, правника и других струка који раде у Скопљу и Куманову и широм Србије.

                 Изворни текст: Радомир Петковић              Обрада текста: Стојан Трајковић